Evropa jača autonomiju lanca snabdevanja: povećanje investicija u domaću proizvodnju čipova

Pozadina: Globalni nedostatak čipova i geopolitički rizici
COVID-19 koji je izbio 2020. godine izazvao je haos u globalnom lancu snabdijevanja, posebno u oblasti čipova, gdje je nedostatak posebno ozbiljan. Različite industrije kao što su automobili, potrošačka elektronika i medicinska oprema su pogođene nedostatkom isporuke čipova. Ovo pitanje ne samo da odražava krhkost globaliziranih lanaca snabdijevanja, već i razotkriva veliku ovisnost Europe o vanjskoj tehnologiji i proizvodnim kapacitetima.

Istovremeno, globalne geopolitičke tenzije, posebno tehnološka konkurencija između Kine i Sjedinjenih Država, navele su zemlje da preispitaju svoj raspored lanca snabdevanja. Evropske zemlje postepeno shvaćaju da bi se, ako se nastave oslanjati na uvozni čips, mogle suočiti s većom nestabilnošću snabdijevanja i rizicima od tehnoloških sankcija u budućnosti. Stoga je jačanje autonomije lanca nabavke, posebno u oblasti poluprovodnika, postalo novi strateški fokus evropskog razvoja.

Politička podrška: evropski račun za čip i ulaganje u finansiranje EU
Kao odgovor na krizu nestašice čipova, Evropska komisija je 2022. predložila Evropski zakon o čipu, kojim se planira podržati razvoj evropske industrije proizvodnje čipova kroz ogromno finansiranje. Predlog zakona predlaže cilj povećanja evropskog udela na globalnom tržištu poluprovodnika na 20% do 2030. godine, a u tu svrhu planiraju se ulaganja od preko 43 milijarde evra.

Evropske vlade također aktivno odgovaraju na ovaj prijedlog zakona. Na primjer, velike ekonomije kao što su Njemačka, Francuska i Italija povećale su svoja sredstva za domaće projekte proizvodnje čipova, privlačeći međunarodne gigante za proizvodnju čipova da uspostave proizvodne baze u Europi. Intel, TSMC, Samsung i druge kompanije su najavile ili planiraju da investiraju u izgradnju novih fabrika čipova u Evropi.

Konkretne akcije koje su preduzele evropske zemlje
Njemačka, kao najveća ekonomija u Evropi, odigrala je ključnu ulogu u ovom procesu. Intel je 2021. godine najavio da će uložiti milijarde eura u Njemačku za uspostavljanje napredne fabrike za proizvodnju čipova. Ovaj projekat ne samo da će značajno poboljšati evropski kapacitet proizvodnje poluprovodnika, već će i stvoriti hiljade prilika za visokokvalificirana radna mjesta.

Istovremeno, Francuska takođe jača svoj raspored u oblasti poluprovodnika. Francuska vlada najavila je niz poticajnih mjera s ciljem privlačenja kompanija za proizvodnju čipova da uspostave istraživačke i proizvodne centre u zemlji. Italija se, s druge strane, fokusira na napredne tehnologije pakovanja i testiranja i planira da zauzme važnu poziciju u nižim fazama proizvodnje čipova.

Tehnološke inovacije i unapređenje evropske industrijske ekologije
Pored direktnih ulaganja u fabrike za proizvodnju čipova, Evropa takođe promoviše inovacije u poluvodičkim materijalima, opremi i tehnologiji pakovanja. Saradnja između više istraživačkih institucija, univerziteta i preduzeća pokreće sveukupno poboljšanje tehnologije poluprovodnika u Evropi. Na primjer, ASML u Nizozemskoj je jedina kompanija na svijetu koja proizvodi mašine za ekstremnu ultraljubičastu litografiju (EUV), koje su jedna od ključnih tehnologija za proizvodnju najnaprednijih čipova. Uspjeh ASML-a dodatno poboljšava osnovnu poziciju Evrope u lancu industrije poluprovodnika.

Poluvodički ekosistem u Evropi se postepeno poboljšava, formirajući kompletan industrijski lanac od dizajna čipova, proizvodnje do pakovanja i testiranja. Ovo ne samo da pomaže u poboljšanju stabilnosti lanca snabdevanja, već takođe pruža više razvojnih mogućnosti za lokalna preduzeća.

Izazovi i izgledi
Uprkos ubrzanom ulaganju i podršci politike u oblasti čipova u Evropi, još uvek ima mnogo izazova sa kojima se treba suočiti. Prvo, ciklus povrata ulaganja u industriju poluprovodnika je relativno dug i često traje nekoliko godina od izgradnje fabrike do proizvodnje. Stoga je problem nedostatka čipova još uvijek teško u potpunosti ublažiti u kratkom roku. Drugo, konkurencija na globalnom tržištu čipova je izuzetno oštra, a Evropa mora da se takmiči sa velikim zemljama proizvođačima čipova u Sjedinjenim Državama i Aziji kako bi zauzela mesto na globalnom tržištu.

Međutim, uz kontinuirani rast globalne potražnje za vrhunskim čipovima, posebno u novim područjima kao što su automobili, električna vozila, 5G komunikacija i umjetna inteligencija, evropska industrija proizvodnje čipova i dalje ima ogroman potencijal rasta. Očekuje se da će Evropa kroz podršku politike, tehnološke inovacije i međunarodnu saradnju značajno poboljšati međunarodnu konkurentnost svoje industrije poluprovodnika u narednim godinama.